Презентация книги-альбома Всемирного общества «Коллекция государственного музея искусств Узбекистана» в Государственном музее искусств по случаю 100-летнего юбилея
08 февраля 2019 года Государственный музей искусств отметил 100-летний юбилей. Важным событием юбилейных мероприятий стала презентация книги-альбома «Коллекция государственного музея искусств Узбекистана», изданного в рамках проекта «Культурное наследие Узбекистана в собраниях мира», а также презентация ролика и документального фильма проекта, специально подготовленных к юбилею Музея.
Книгу-альбом презентовал автор проекта "Культурное наследие Узбекистана в собраниях мира" Фирдавс Абдухаликов.
Государственный музей искусств празднует 100-летний юбилей, в честь которого представил выставку «Таинственный авангард».


Государственный Музей искусств Узбекистана – один из первых художественных музеев Средней Азии, открытие которого состоялось 100 лет назад. За годы своего существования он стал одним из ведущих культурно-просветительских и научных центров страны.

В 1974 г. в жизни Музея произошло историческое событие. В самом центре Ташкента для него было построено новое здание, выполненное в современном стиле в виде застекленного со всех сторон куба. Для размещения фондовых хранилищ и машинной части были предназначены подвальные помещения. Цокольный этаж заняли лекционный зал, фойе с гардеробом, художественный салон. Из фойе зрители могут попасть во внутренний дворик с верхним светом, где были размещены образцы архитектурного декора Узбекистана. Отсюда по мраморным ступеням посетители и сегодня могут подняться на второй, третий и четвертый этажи, где расположены 56 залов с основными экспозициями.
Торжественное открытие Музея в новом здании состоялось 30 апреля 1974 г. По сей день Музей продолжает работу в этом здании. Посетители могут ознакомиться с прекрасными произведениями древности, декоративно-прикладным искусством разных стран, работами русских и западноевропейских художников. Работы мастеров кисти Узбекистана раскрывают историю становления и развития изобразительного искусства республики.
Своеобразием отличается коллекция авангардного искусства, в которой представлены уникальные работы признанных российских и узбекских художников-авангардистов. Практически во всем своем разнообразии и полностью они никогда не экспонировались. Выставка, посвященная 100-летнему юбилею музея под названием «Таинственный авангард», открылась впервые.
Произведения русского авангарда из коллекции ГМИ позволяют сделать вывод о том, что он был явлением не только уникальным, но и масштабным, многосоставным, разностилевым в художественном отношении. Как известно, на сложение русского авангарда оказали воздействие французский кубизм и итальянский футуризм. Русский авангард словно подхватил новейшие европейские течения, но не остановился на них, он развил их дальше и глубже.
В коллекции ГМИ представлены работы таких русских художников-авангардистов как Р.Фальк, П. Кандинский, А. Экстер, А. Осмеркин, К. Малевич, А. Лентулов, Л.Попова и др.
Уникальное явление представляет и туркестанский авангард, являющийся важной частью историко-культурного наследия Узбекистана. В коллекции ГМИ представлены живописные и графические работы таких художников как А. Волков, А. Николаев (Усто-Мумин), У. Тансыкбаев, Н. Карахан, В. Уфимцев,О. Татевосян. Узбекистан стал для художников авангардного плана не просто этнографической картинкой, а источником авангардного мировосприятия, отмечают в пресс-службе музея.
В экспозиции представлены более 120 картин русского и туркестанского авангарда.

ИСЛОМ МАЪНАВИЙ МЕРОСИГА ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВЛАР: МАДАНИЙ МЕРОС ҲАФТАЛИГИ ДОИРАСИДА ҚУРЪОН КУНИ
19 октябрь куни Ўзбекистондаги халқаро маданий мерос ҳафталиги "Шарқ Ренессанслари феномени: давлатлар, динлар, шахслар ва тамаддунлар" доирасида Ўзбекистон маданий меросини ўрганиш, сақлаш ва оммалаштириш бўйича Бутунжаҳон жамияти мажлислар залида "Ислом — тинчлик ва эзгулик дини" мавзусида халқаро илмий-маданий симпозиум ҳамда "Ўзбекистон ўрта аср Қуръонлари" ва "Имом Бухорий инновацион музейи" лойиҳаларининг тақдимоти бўлиб ўтади.

МАДАНИЙ МЕРОС ҲАФТАЛИГИНИНГ БИРИНЧИ КУНИ: ҚУТЛОВЛАР ВА МУҲОКАМАЛАР
18 октябрь куни Тошкентда Ўзбекистон маданий меросини ўрганиш, сақлаш ва оммалаштириш бўйича Бутунжаҳон жамияти (WOSCU)нинг конференция залида халқаро маданий мерос ҳафталигининг очилиш маросими бўлиб ўтди. «Шарқ ренессанси феномени: давлатлар, динлар, шахслар ва цивилизациялар» деб номланган тадбирда 250 дан ортиқ олимлар, экспертлар ва маданий муассасалар вакиллари ҳамда оммавий ахборот воситалари қатнашди. Улар орасида 20 дан ортиқ жаҳон миқёсида танилган хорижлик мутахассислар бор эди.

Toshkentda Madaniy meros xalqaro haftaligining ochilishi: Global ilmiy muloqot uchun yangi imkoniyat
18 oktyabr kuni O‘zbekiston madaniy merosini o‘rganish, saqlash va ommalashtirish bo‘yicha Butunjahon jamiyati (VOSSU) anjumanlar zalida Xalqaro madaniy meros haftaligining tantanali ochilish marosimi bo‘lib o‘tdi. “Sharq Uyg‘onish davri fenomeni: saltanatlar, dinlar va sivilizatsiyalar” deb nomlangan tadbirda dunyoning 20 dan ortiq davlatidan yetakchi olimlar, ekspertlar va madaniyat muassasalari vakillari – jami 100 dan ortiq xorijlik olimlar ishtirok etdi.

Baxt gilamlarda
Tuklarsiz gilamlar, masalan, gadjari, oq-enli va qiz-gilam, O‘zbekistonning boy madaniy an’analarini aks ettiruvchi noyob san’at turidir. Ushbu gilamlarni yaratadigan mohir hunarmand ayollar qadimiy texnikalar va ramzlardan foydalanishadi, bu har bir mahsulotni nafaqat go‘zal, balki chuqur ma’noga boy qiladi. Qanday ma’no? Bu yerda aytib o‘tamiz:

ТОШКЕНТДА «ШАРҚ РЕНЕССАНСЛАРИ ФЕНОМЕНИ: САЛТАНАТЛАР, ДИНЛАР, ШАХСЛАР ВА ТАМАДДУНЛАР» МАДАНИЙ МЕРОС ҲАФТАЛИГИНИНГ ОЧИЛИШ МАРОСИМИ
18 октябрь куни Ўзбекистон маданий меросини ўрганиш, сақлаш ва оммалаштириш бўйича Бутунжаҳон жамияти (WOSCU)нинг конференц-залида «Шарқ ренессанси феномени: давлатлар, динлар ва цивилизациялар» мавзусидаги Маданий мерос ҳафталигининг очилиш маросими бўлиб ўтади.

"Temuridskaya keramikasi Xitoy farfor san'atining bir qismi sifatida"
"Temuridlar keramika va Xitoy oq-ko'k farfori o'rta Osiyoda XV-XVI asrlarda sodir bo'lgan madaniy almashuvning muhim elementlarini tashkil etadi. Bular qayerdan boshlandi, bu yerda o'rganamiz:

ТОШКЕНТДА «ШАРҚ РЕНЕССАНСЛАРИ ФЕНОМЕНИ: САЛТАНАТЛАР, ДИНЛАР, ШАХСЛАР ВА ТАМАДДУНЛАР» МАДАНИЙ МЕРОС ҲАФТАЛИГИНИ ЎТКАЗИШГА ТАЙЁРГАРЛИК КЎРИЛМОҚДА
Жорий йилнинг 18-27 октябрь кунлари Ўзбекистон пойтахти халқаро маданий мулоқот марказига айланади. Тошкентда "Шарқ Ренессанслари феномени: салтанатлар, динлар, шахслар ва тамаддунлар" номли маданий мерос ҳафталиги ўтказилади. Ушбу тадбир доирасида конференциялар, семинарлар, форумлар, кўргазмалар ва тақдимотлар ташкил этилади. Тадбирда 100 дан ортиқ хорижий олим ва мутахассислар, жумладан, халқаро маданий ташкилотлар раҳбарлари, чет эл музей ва кутубхоналари бошқарувчилари иштирок этиши кутилмоқда. CNN ва Euronews телеканаллари ахборот йўналишида кўмаклашади.

Farg‘ona vodiysining "tillaqoshlari”
Farg‘ona vodiysi va Toshkent ayollarining manglay taqinchoqlari bu hududlar anʼanaviy sanʼati va madaniyatining yorqin namunasi. Shu o‘rinda "oltin qosh" yoki “tillaqoshlar” alohida noyob taqinchoqlardir:

Charmdo‘zlar – Samarqand va Buxoroning mohir hunarmandlari
O‘rta Osiyoning mohir ko‘nchilik ustalari charmdo‘zlar o‘z sanʼati va hunari bilan mashhur bo‘lib, mijozlarining ko‘zi o‘ngida noyob buyumlarni yaratishgan. Ular Samarqand va Buxoroning shovqin-suronli bozorlarida oddiy charm bo‘laklaridan haqiqiy sanʼat asari yaratishgan. Ular qanday qilib bunga erishgani haqida quyida bilib oling:

Buxoro ayollari maqomini qanday qilib bosh kiyimidan aniqlash mumkin edi?
Kaltapushak va telpak — nafaqat chiroyli, balki XIX asr oxiridagi ayollar javonining ramziy buyumlari ham sanalardi. Ushbu bosh kiyimlari orqali Buxoro shahri ayollarining boyligini aniqlash mumkin edi. Qanday qilib? Bu haqda quyida o‘qing...

Halokatdan omon qolgan yapon rassomining hayotini O‘zbekiston qanday o‘zgartirgan?
Mashhur yapon rassomi Hirayama Ikuo 1945 yildagi atom bombardimonida omon qolgan. 1959 yilda u o‘zini o‘tkir leykoz kasaliga chalinganini bilib qoladi. O‘sha kezlarda u xitoylik rohib Syuanszanning VII asrda Buyuk Ipak yo‘li bo‘ylab qilgan sayohatidan ilhomlanib buddizm taʼlimotining ildizlariga bag‘ishlangan “Buddizmning paydo bo‘lishi” asarini yaratadi. Rassom o‘sha vaqtda bu asarini hayotidagi so‘nggi asar bo‘lishi mumkin, deb o‘ylagan... Keyin nima bo‘lgan edi?

Lyudovik XIV saroyidagi “Meʼrojnoma”
Fransiya Milliy kutubxonasi qirollik kutubxonasi sifatida tashkil topganidan buyon boy tarixga ega. Uning rivojlanishida Markaziy Osiyo qo‘lyozmalarining to‘planishi muhim bosqich hisoblanadi va Sharq madaniyati va adabiyoti haqidagi bilimlarning kengayishiga xizmat qilib kelmoqda. XVII asrda Parijga keltirilgan mashhur “Meʼrojnoma” qo‘lyozmasi kututbxonada alohida o‘rin egallab kelmoqda. Qadimiy qo‘lyozma mushketyorlar hukmdori Lyudovik XIV qo‘liga qanday tushib qolgani haqida quyida o‘qishingiz mumkin.

Prokudin-Gorskiy Turkistonda soliq to‘plovchi bo‘lib ishlaganmi?
Rossiya imperiyasida rangli fotografiya kashshofi, Turkistonga doir yuzlab suratlar va Buxoro amirining mashhur fotosurati muallifi Prokudin-Gorskiy O‘zbekiston va butun dunyo madaniy merosiga ulkan hissa qo‘shgan. Uning asarlari AQSH Kongress kutubxonasida saqlanmoqda, ko‘rgazmalari butun dunyo bo‘ylab o‘tkaziladi. Biroq fotografiya Prokudin-Gorskiyning asosiy faoliyati bo‘lganmi yoki suratlar uning xobbisi, aslida u Turkistonda soliq to‘plovchi sifatida ishlab, pul topganmi shunga aniqlik kiritamiz.

Vatikan kutubxonasi WOSCUni arxivlarni o‘rganishga jalb qilishni rejalashtirmoqda
Vatikan Apostol kutubxonasi bosh direktori Mauro Mantovani WOSCU bilan yaqin hamkorlik qilishni qo‘llab-quvvatladi va dunyodagi noyob kutubxonalardan biri bo‘lgan arxivlarni o‘rganish uchun WOSCU sharqshunoslarini jalb qilish imkoniyatini ko‘rib chiqishini taʼkidladi.

Qaraqalpoq zeb-ziynatlari Rossiya etnografiya muzeyi kolleksiyasida
Rossiya etnografiya muzeyida taqdim etilgan qaraqalpoqlarning zeb-ziynatlari bu xalqning boy madaniy anʼanalarini va sanʼat mahoratini aks ettiradi. Ular orasida turli xil ayollarning ko‘krak bezaklari, sirg‘alar, uzuklar va bildorlar ajralib turadi, har biri o‘ziga xos ramziy maʼnoga ega.

Iskandar Maqduniy va Jamshid kosasi siri
Taxminan 1590-yillarda yaratilgan "Yetti donishmand" miniatyurasi o'sha davr san'atida turli madaniyatlar va an'analarning o'zaro ta'sirining qiziqarli namunasidir. Taxminlar bo'yicha unda Jamshid kosasini o‘rganuvchi turli xalqlarning donoligi va bilimi ramzi bo‘lgan yetti faylasuf qurshovida bo‘lgan Iskandar (Iskandar Maqduniy) tasvirlangan.

Ўзбекистон маданий меросини ўрганиш, сақлаш ва оммалаштириш бўйича Бутунжаҳон жамияти аъзолари делегациясининг БААдан ташрифи

Euronews: O'zbekiston albomlar kolleksiyasida madaniy meroslarni birlashtiradi

MDH Ijroiya qo‘mitasi: Samarqandda “O‘zbekiston madaniy merosi – yangi Uyg‘onish davri asosi" VI Xalqaro kongressi yakunlandi

Portugal.com: O‘zbekiston milliy merosini kitoblarda to‘playdi

Firdavs Abduxoliqov: “Yangi O‘zbekistondagi islohotlar yorqin samara bermoqda”

Dialog.Tj: Samarqandda “O‘zbekiston madaniy merosi zamonaviy ilm-fan diqqat markazida” anjumani ochildi

Butunjahon jamiyati Koreya kolleksiyalaridagi nodir kitoblarni nashr etish ustida ish boshladi

Firdavs Abduholiqov: Madaniy meros, O'zbekkino va OAV

Firdavs Abduxoliqov: "Yoshlarimizni ma’rifatli qilishimiz kerak"

ЎзОАВМА Бошқаруви раиси Фирдавс Абдухолиқов “Меҳнат Шуҳрати” ордени билан тақдирланди

Islamosfera: O‘zbekiston islom merosi mamlakatning madaniy brendidir

Dunyo kutubxonalariga O‘zbekiston madaniy merosiga oid 1500 ta kitob sovg‘a qilindi

Rossiya Fanlar akademiyasi qadimiy qoʻlyozmalarning nusxalarini Oʻzbekistonga topshiradi

Rossiya kutubxonalari va muzeylariga O‘zbekiston madaniy merosi katalogi topshiriladi




